MIROSLAV LAZANSKI je vojnopoliticki komentator, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Zagrebu, gde je i zapoceo novinarsku karijeru radeci u Vjesniku, Danasu i Startu. U februaru 1991. Lazanski prelazi u dnevni list Politika , gde radi kao vojnopoliticki komentator do jeseni 1995. Osim u jugoslovenskim medijima svoje komentare i tekstove objavljivao je i u grckom listu Katimerini, te u japanskim listovima Diamond weekly i Securitarijan. Autor je dve strucne knjige. Gulf kao žarište krize i Nesvrstani i naoružanje. Preveo je knjigu Od Dum-dum metka do napalma i bio strucni recezent za više strucnih knjiga Miroslav Lazanski je služio JNA 1977. godine i odlikovan je Medaljom za vojne vrline.
    Izveštavao je iz rata u Afganistanu, iz iracko-iranskog sukoba iz gradanskog rata u Bejrutu za vreme Pustinjske oluje, iz ratova u Ceceniji i Zairu iz sukoba u Sloveniji, Bosni i na Kosovu... Intervjuisao je NATO komandante, generala Bernarda Rogersa 1982 i generala Johna Galvina 1990: maršale Sovjetskog Saveza, Sergeja Ahromejeva 1982. komandanta Varšavskog pakta Viktora Kulikova 1986. ministra odbrane SSSR-a maršala Dmitrija Jazova 1988. komandanta sovjetske Ratne mornarice admirala Vladimira Cernevina, šefa KGB-a generala armije Vladimira Krjuckova, komandanta hemijskih snaga generala Petrova, komandanta sovjetskih snaga u Afganistanu generala Gromova, nacelnika za pregovore o strateškom oružju generala Cervova, ruskog ministra odbrane generala Igora Radionova 1977. Intervjuisao je i komandanta americke Strateške vazdušne komande generala Bennie Davisa 1983. komandanta vojne akademije West Point generala Scotta, šefa operacija americke Pacificke flote admirala Hantingtona Hardistya, zamenika vrhovnog komandanta Pacifika, admirala Thomasa Kinnebrewa, nacelnika štaba vrhovne komande NATO za Atlantik admirala Paula Spera 1983, zamenika komandanta generalštabnog  koledža armije SAD generala CrosbieaSainta, komandanta britanske ratne flote u ratu na Falklandima, admirala Sir Johna Woodworda, komandanta americkog programa Rata zvezda, generala Jamesa Abrahamsona.
    Intervjuisao je i ministre odbrane Norveške, Harolda Holsta 1987; Madarske, generala Ferenca Karpatija 1988; Ruminije, generala Vasila Mileu 1988; Bugarske generala Dobri Ðurova 1988; Afganistana, generala Shah Navazi Tanaia 1988; zamenika nacelnika generalštaba iracke armije, generala Mahera Rašida 1987; nacelnika Združenog generalštaba japanskih oružanih snaga, generala Nišimota 1994; vrhovnog komandanta Evrokorpusa, generala Helmuta Wilmana 1995; nacelnika Združenog generalštaba Italije, admirala Gvida Venturonia 1996, ministra odbrane Južnoafricke republike Joea Modisea i nacelnika gebneralštaba Južnoafricke republike, generala Georga meringa 1997.